Zaječar i timočki fudbal ostali su bez još jednog od svojih velikana, Vojislava Voje Brašanca, nezaboravnog golgetera i igrača koji je ostavio neizbrisiv trag u zaječarskom fudbalu.
Vojislav Brašanac rođen je 1950. godine u Boru, ali je svoje dejtinjstvo proveo u Minićevu, gde je pohađao i osnovnu školu. Posle sjajnih igara u mlađim kategorijama, postaje pionir RFK „Bora“, tadašnjeg člana Prve savezne lige Jugoslavije. Ubrzo dobija prekomandu u omladince, gde igra Kvalitetnu ligu Srbije, koju su činili velikani poput „Zvezde“, „Partizana“, „Radničkog“ iz Niša, OFK „Beograda“…
Prvi profedionalni ugovor potpisuje 1967. godine, ali zbog jake konkurencije u tadašnjem prvoligašu „Boru“, 1969. godine stiže na pozajmicu u „Timok“, gde ga u Zaječaru dočekuje ekipa koju su između ostalih činili Stevan Andrejević, Dragoljub Potić, Branislav Živić Sulja, predvođena trenerom Božovićem. Za samo 6 meseci provedenih u „Timoku“ postiže 9 golova i ostavlja sjajan utisak, prenosi glassporta.rs.
Sledi povratak u Bor gde provodi naredne dve godine, ali uprava zaječarskog „Timoka“ čini sve da ga dovede u svoje redove, što im uspeva krajem 1971. godine, gde počinje ispisivanje istorije zaječarskog, timočkog, srpskog i jugoslovenskog fudbala.
Saigrači su mu bili Dragoljub Potić, Miodrag Sulejman, Pejović, Cvetković, a golovi koje je u serijama postizao bombarder sa Kraljevice pronose slavu kako „Timoka“, tako i samog Brašanca.
Slobodni udarci koje je izvodio sa udaljenosti od 20-25 metara, bili su poput penala za neke igrače, a navijači su se tiskali da vide jednu od najvoljenijih generacija „Timoka“, pod vođstvom Momčila Mede Ilića, prvog Zaječarca koji je nosio dres „Crvene zvezde“.
Osam godina kasnije, 1979. Brašanac prelazi u „Kristal“, koji iz godine u godinu preskače rangove i već 1981. godine uspeva da izbori plasman u Srpsku ligu. U zaječarskom „Kristalu“ ostaje do 1985. godine, kada završava berićetnu igračku i započinje direktorsku karijeru.
Legendarni napadač, strelac čak 198 pogodaka u Srpskoj ligi, čime je postavio rekord koji i dalje važi. Veliki igrač i sportski radnik, još veći čovek napustio nas je ove nesrećne 2020. godine, 24. jula, ali njegova dela ostaju i ostavljaju neizbrisiv trag.
Izvor: glassporta.rs
Foto: glassporta.rs
